"Ваљушак сам ја,
Лице ми се сја!
Умешен сам са кајмаком,
Па у очи падам сваком.
На мене је свако лаком..."
И кад сам прочитала причу до краја, добила сам сасвим логично питање: "Мама, а шта је то ваљушак?" Објаснила сам лако. Моје омиљено јело када сам била мала. Баба је правила често, јер је знала да волимо, не зато што смо то рекле, већ зато што би и сестра и ја сипале по два пута. Први пут би јеле слано, а други пут би додале шећер, па су ваљушци постајали неодољив слаткиш. А онда је мој мали човек пожелео да проба ваљушке. Мама као мама, увек има жељу да удовољи :) На столу сутрадан, пуна шерпа ваљушака и сећање на дивно детињство. Схватила сам колико ми недостаје баба и њени сремачки специјалитети. Баба Анка, знам да однекуд вириш и надгледаш. Ово је за тебе.
Ваљушци
(за 4 особе)
3 кромпира средње величине
брашно
1 јаје
25гр путера
мало соли
Кромпир скувати и пропасирати. Додати јаје, маслац и со, а затим додавати брашно све док тесто не престане да се лепи за прсте. Од теста је затим потребно направити "змију" (смејали бисте се да сте видели моју тактику, као да сам се играла са пластелином :) ) и сећи ваљушке дужине 3цм.
За то време, воду у коју сте додали мало соли, оставите да прокључа и у њу пажљиво спуштајте ваљуште, јер сада морају да се "науживају " :) Баш како песма каже: "А ваљушку годи у кључалој води. Трбушчић му расте, образи се масте, а кључање - цвркутање, као цвркут ласте".
Чим испливају на површину готови су. Уколико мислите да им то време није довољно да буду кувани, смете да их оставите у кључалој води још само 30 секунди, јер ће после тога бити прекувани и распадати се, а то не желите, верујте.
Процеђене ваљушке пребацити у шерпу у којој сте на маслиновом уљу препржили презле.
Добро промешајте и послужите. Могу се јести са шећером или посољени, са кајмаком или џемом, маком, качкаваљем... Могућности су безбројне ;)
Лице ми се сја!
Умешен сам са кајмаком,
Па у очи падам сваком.
На мене је свако лаком..."
И кад сам прочитала причу до краја, добила сам сасвим логично питање: "Мама, а шта је то ваљушак?" Објаснила сам лако. Моје омиљено јело када сам била мала. Баба је правила често, јер је знала да волимо, не зато што смо то рекле, већ зато што би и сестра и ја сипале по два пута. Први пут би јеле слано, а други пут би додале шећер, па су ваљушци постајали неодољив слаткиш. А онда је мој мали човек пожелео да проба ваљушке. Мама као мама, увек има жељу да удовољи :) На столу сутрадан, пуна шерпа ваљушака и сећање на дивно детињство. Схватила сам колико ми недостаје баба и њени сремачки специјалитети. Баба Анка, знам да однекуд вириш и надгледаш. Ово је за тебе.
Ваљушци
(за 4 особе)
3 кромпира средње величине
брашно
1 јаје
25гр путера
мало соли
За то време, воду у коју сте додали мало соли, оставите да прокључа и у њу пажљиво спуштајте ваљуште, јер сада морају да се "науживају " :) Баш како песма каже: "А ваљушку годи у кључалој води. Трбушчић му расте, образи се масте, а кључање - цвркутање, као цвркут ласте".
Чим испливају на површину готови су. Уколико мислите да им то време није довољно да буду кувани, смете да их оставите у кључалој води још само 30 секунди, јер ће после тога бити прекувани и распадати се, а то не желите, верујте.
Процеђене ваљушке пребацити у шерпу у којој сте на маслиновом уљу препржили презле.
Добро промешајте и послужите. Могу се јести са шећером или посољени, са кајмаком или џемом, маком, качкаваљем... Могућности су безбројне ;)
Нема коментара:
Постави коментар