Нои је било досадно. Протекли викенд му се свео на спавање и излажење напоље "само кад се мора". Зато је данас решио да ме поведе у шетњу. Прво је, јутрос, шмугнуо кроз капију и збрисао негде. Е сад, ко зна Ноу зна да то није мали пас, који тек тако може да нестане, али исто тако зна колико је то тврдоглав пас, и док га ја дозивам педесети пут он се не појављује.
Ту ми је већ свашта пало на памет. Од тога да га је неко стрпао у гепек на брзину (јер он свима приђе и са свима жели да се игра, блента), до тога да је отрчао у улице које познаје због шетње и да ће га неко тамо истући овако смотаног (село је ово, да не кажем селендра) или га ударити нека кола, комби, камион, аутобус. :) Кажем вам, свашта ми је протутњало кроз главу. Тражила сам га и дозивала, без капе, рукавица, смрзла се потпуно, а кад сам већ изгубила сваку наду и вратила се кући, он ме чека код капије. Додуше, са друге стране дворишта, али лепо ме гледа, маше репом, спреман за доручак. Појма он нема да је изазвао општу пометњу, да сам пробудила пола комшилука, баш га брига.
А онда смо отишли у праву шетњу. Кад кажем праву мислим на скоро 6км неасфалтираног пута кроз њиве. Блато, ветар и нас двоје. Ко нас је видео, а видео нас је бар један тракторџија 100 посто, мора да је помислио да смо одлепили. Ја сам се чудила чињеници да се по оваквом времену ради нешто на њиви, а могу да замислим тек шта је он помислио.
И тако нас двоје, руку под шапу, 6км ветра у лице. Било ми је жао, у једном тренутку, што нисам убацила по циглу у џеп, јер колико год ја ишла напред чинило ми се да стојим у месту. Како ја споро идем јер дува све у 16, Ноа је трчао свуда укруг, јер ипак је он неки гонич и има енергије не бисте веровали. Чак је успео да истера једног сивог зеца из јазбине и на тих 5мин постао прави правцати гонич дивљих зечева.
После сат и ко зна колико, обоје смо били блатњави и уморни. Блато смо опрали некако, али смо и даље уморни. Он сада спава, толико се уморио, а ја шта ћу, морам да кувам ручак.
Ево једне Мусаке сваштаре идеалне за ветровите дане:
празилук
црни лук
млевено месо (по избору)
плави патлиџан
тиквице
кромпир
бибер
морска со
зачини (по жељи)
За преливање:
три јаја
млеко
Динстати празилук, па додати млевено месо
Ја имам срећу да сам добила овај дивни пакетић зачинске морске соли, па сам истог ставила кашичицу и бибера већ ко колико воли
Печурке динстати одвојено од меса, само толико да испари вода из њих, а затим помешати са динстаним месом
У ватросталну посуду поређати плави патлиџан, посолити и додати мало маслиновог уља
Затим половину смесе са месом и печуркама, па тиквице, ево овако:
Следеће на реду је опет месо са печуркама, па кромпири исечени по дужини (можете и по ширини, укус је исти :) )
Пећи у рерни загрејаној на 190 степени, 30мин, а затим прелити мешавином јаја и млека, коју ћете засолити, побиберити и попершунити таман онолико колико ви волите, па вратите у рерну да се фино зарумени. Ми смо нашу мусаку смазали, ред је на вас!
Ту ми је већ свашта пало на памет. Од тога да га је неко стрпао у гепек на брзину (јер он свима приђе и са свима жели да се игра, блента), до тога да је отрчао у улице које познаје због шетње и да ће га неко тамо истући овако смотаног (село је ово, да не кажем селендра) или га ударити нека кола, комби, камион, аутобус. :) Кажем вам, свашта ми је протутњало кроз главу. Тражила сам га и дозивала, без капе, рукавица, смрзла се потпуно, а кад сам већ изгубила сваку наду и вратила се кући, он ме чека код капије. Додуше, са друге стране дворишта, али лепо ме гледа, маше репом, спреман за доручак. Појма он нема да је изазвао општу пометњу, да сам пробудила пола комшилука, баш га брига.
А онда смо отишли у праву шетњу. Кад кажем праву мислим на скоро 6км неасфалтираног пута кроз њиве. Блато, ветар и нас двоје. Ко нас је видео, а видео нас је бар један тракторџија 100 посто, мора да је помислио да смо одлепили. Ја сам се чудила чињеници да се по оваквом времену ради нешто на њиви, а могу да замислим тек шта је он помислио.
И тако нас двоје, руку под шапу, 6км ветра у лице. Било ми је жао, у једном тренутку, што нисам убацила по циглу у џеп, јер колико год ја ишла напред чинило ми се да стојим у месту. Како ја споро идем јер дува све у 16, Ноа је трчао свуда укруг, јер ипак је он неки гонич и има енергије не бисте веровали. Чак је успео да истера једног сивог зеца из јазбине и на тих 5мин постао прави правцати гонич дивљих зечева.
После сат и ко зна колико, обоје смо били блатњави и уморни. Блато смо опрали некако, али смо и даље уморни. Он сада спава, толико се уморио, а ја шта ћу, морам да кувам ручак.
Ево једне Мусаке сваштаре идеалне за ветровите дане:
празилук
црни лук
млевено месо (по избору)
плави патлиџан
тиквице
кромпир
бибер
морска со
зачини (по жељи)
За преливање:
три јаја
млеко
Динстати празилук, па додати млевено месо
Ја имам срећу да сам добила овај дивни пакетић зачинске морске соли, па сам истог ставила кашичицу и бибера већ ко колико воли
Печурке динстати одвојено од меса, само толико да испари вода из њих, а затим помешати са динстаним месом
У ватросталну посуду поређати плави патлиџан, посолити и додати мало маслиновог уља
Затим половину смесе са месом и печуркама, па тиквице, ево овако:
Следеће на реду је опет месо са печуркама, па кромпири исечени по дужини (можете и по ширини, укус је исти :) )
Пећи у рерни загрејаној на 190 степени, 30мин, а затим прелити мешавином јаја и млека, коју ћете засолити, побиберити и попершунити таман онолико колико ви волите, па вратите у рерну да се фино зарумени. Ми смо нашу мусаку смазали, ред је на вас!
Нема коментара:
Постави коментар