Покушавам да се сетим својих играчака из детињства... Сећам се лутака, плишаног зеца, гуменог ланета (које је комплетна моја генерација имала :)), ћелавих беба, лутака које плачу, барбика, металних аутомобила, лего коцака, лансера ракета... Ракета са тог лансера завршила је некако у плишаном зецу и моја сестра и ја га више никада нисмо виделе :)
Коцке смо бацале у бунар и лица прибијених уз дашчице ограде чекале да чујемо "бућ" :) То није радовало наше родитеље, али је нама било бескрајно забавно.
Па онда Дрндара :) Име смо јој саме дале. Била нам је омиљена неко време. Најбоља другарица, буквално. Развлачиле смо је по дворишту, али је и спавала са нама у кревету. Шминкале смо је, нокте јој лакирале, чак смо покушале да чешљамо њену риђу косу. А она је све то стоички подносила, са осмехом, никада се није бунила и увек била спремна за нову туру играња. Преживела нас је :)
За разлику од Дрндаре која је била и у кокошињцу и на разном дрвећу, једна плавоока лепотица из куће није излазила. Лепо нам је причала и певала, гегала се по нашој соби и увесељавала нас. Њу нисмо смеле да нашминкамо (да негде не забрљамо, па је недајбоже наружимо), али смо обожавале да је чешљамо. Имала је своју фотељицу, одакле нас је надгледала и ускакала кад год постане досадно. Две плоче. Једна за говор, друга за песмицу и ма колико лупала главу шансе нема да се сетим шта је певала. Знам да је певала лепо и на немачком :) Можда се некада и сетим, дешава се то мени, само се створи, ниоткуд. Биле смо довољно паметне да своје играчке не бацимо, већ да их сачувамо. Нисмо ми размишљале о томе да чувамо играчке својој деци, јок. Нама је било жао да их се одрекнемо. Због успомена. Дивног детињства, безбрижног играња, маште до неба.
Баш данас, две старе пријатељице су ми свратиле на чај. Бануле су ненајављене, баш као и ово сећање. Упознајте Дрндару и лепојку!
Дрндара
У то време, ходајуће чудо!
Морала сам да их послужим како и доликује старим, добрим пријатељима :) Ана, знамо да читаш, недостајеш нам на чајанки! :*
М&М кекс
100гр маслаца
150гр шећера
1 јаје
175гр брашна
25гр какаа
1 кашичица соде бикарбоне
1 кашичица прашка за пециво
1/4 кашичице соли
1 кашичица екстрата ваниле
135гр бомбоница
Умесите тесто од свих састојака, осим бомбоница и оставите га на 30 минута у фрижидер.
Од теста затим правити лоптице и ређати их на папир за печење. Од ове масе требало би да добијете око 27 лоптица, пречника 2,5цм. Сваку лоптицу прстима притисните да добије облик кекса.
На сваки кексић ставите по четири-пет бомбоница, па правац у рерну на 175 степени и 14мин. Као што видите, у мом плеху пекло се 9 по 9 кексића, да се не би залепили када нарасту, мада мислим да сам могла да ставим и дванаест одједном (не нарасту баш толико :))
Укус је....Укус је чоко бомбоничаст, гарантујем да се свиђају деци, али и одраслима!
Коцке смо бацале у бунар и лица прибијених уз дашчице ограде чекале да чујемо "бућ" :) То није радовало наше родитеље, али је нама било бескрајно забавно.
Па онда Дрндара :) Име смо јој саме дале. Била нам је омиљена неко време. Најбоља другарица, буквално. Развлачиле смо је по дворишту, али је и спавала са нама у кревету. Шминкале смо је, нокте јој лакирале, чак смо покушале да чешљамо њену риђу косу. А она је све то стоички подносила, са осмехом, никада се није бунила и увек била спремна за нову туру играња. Преживела нас је :)
За разлику од Дрндаре која је била и у кокошињцу и на разном дрвећу, једна плавоока лепотица из куће није излазила. Лепо нам је причала и певала, гегала се по нашој соби и увесељавала нас. Њу нисмо смеле да нашминкамо (да негде не забрљамо, па је недајбоже наружимо), али смо обожавале да је чешљамо. Имала је своју фотељицу, одакле нас је надгледала и ускакала кад год постане досадно. Две плоче. Једна за говор, друга за песмицу и ма колико лупала главу шансе нема да се сетим шта је певала. Знам да је певала лепо и на немачком :) Можда се некада и сетим, дешава се то мени, само се створи, ниоткуд. Биле смо довољно паметне да своје играчке не бацимо, већ да их сачувамо. Нисмо ми размишљале о томе да чувамо играчке својој деци, јок. Нама је било жао да их се одрекнемо. Због успомена. Дивног детињства, безбрижног играња, маште до неба.
Баш данас, две старе пријатељице су ми свратиле на чај. Бануле су ненајављене, баш као и ово сећање. Упознајте Дрндару и лепојку!
Морала сам да их послужим како и доликује старим, добрим пријатељима :) Ана, знамо да читаш, недостајеш нам на чајанки! :*
М&М кекс
100гр маслаца
150гр шећера
1 јаје
175гр брашна
25гр какаа
1 кашичица соде бикарбоне
1 кашичица прашка за пециво
1/4 кашичице соли
1 кашичица екстрата ваниле
135гр бомбоница
Умесите тесто од свих састојака, осим бомбоница и оставите га на 30 минута у фрижидер.
Од теста затим правити лоптице и ређати их на папир за печење. Од ове масе требало би да добијете око 27 лоптица, пречника 2,5цм. Сваку лоптицу прстима притисните да добије облик кекса.
На сваки кексић ставите по четири-пет бомбоница, па правац у рерну на 175 степени и 14мин. Као што видите, у мом плеху пекло се 9 по 9 кексића, да се не би залепили када нарасту, мада мислим да сам могла да ставим и дванаест одједном (не нарасту баш толико :))
Укус је....Укус је чоко бомбоничаст, гарантујем да се свиђају деци, али и одраслима!
:) Bila bi to divna cajanka :*
ОдговориИзбришиKao i uvek :*
ОдговориИзбриши